Subota popodne

Recimo da se sve dešava sad, u subotu popodne. Svet je ispod jorgana, ja sam kraljica snežnih planina subotom, pokrivam te i puštam da odlutaš u san. Toliko plitko spavaš da nisam sigurna ni da li si tu ni da li si tamo. Osećam te po ritmu dubokog disanja. Mrak je i ja te ne vidim, okrenut si ka zidu, ali ja znam kako tvoje lice izgleda u polusnu. Znam to lice iz svih neprospavanih noći, budnih jutara i snenih popodneva. To je izraz večnosti na ivicama trepavica, duboka smirenost i otvorenost koja uvek vodi do ranjivosti. I ja znam da nikad neću moći da te ne volim.
Tako samo ljubav može da spava. Na oprezu jer čuva onog koga voli, subotom popodne.