Tuesday, May 26, 2015

U slavu Rima

„Svi putevi vode u Rim.” Nameće se ova rečenica već godinama (vekovima?) svim svetskim putnicima, Onima koji tragaju, Avanturistima, mladencima, onima koji putuju zbog posla (jer je Rim definitivno i biznis grad) i onim razmaženim džet-set putnicima koji putuju iz dosade.
Busom, avionom ili vozom – kako god da stižete grad će vas dočekati mirisom mora koga nema. A sve će biti kao na moru. Red boja će se složiti pred putnikom-namernikom: tirkizno plava neba, bela – boja mermera koji je glačan vekovima vazduhom koji putuje sa juga, zelena, boja bujne vegetacije, trava, cvetanja, parkova koji grle grad. 
Ni u jednom gradu prošlost nije toliko živa, opipljiva i stvarna kao ovde. Na svim trgovima otkucava srce nekadašnjeg carstva i čini vas svesnim da sve prolazi, i dobro i loše. I da je dobro da je tako.Sagovornici vam mogu postati figure koje izviru iz fontana starih više vekova, a opet, možete u metrou upoznati ljude sa svih meridijana i uporednika. Neki su došli jednom u Rim pa zauvek ostali, neki su rođeni Rimljani, a neki su iz unutrašnjosti pa svakog petka putuju do stanice Termini, a onda pravac jug ili sever. 
Poseta hramovima je poseban doživljaj čak i za one koji ne veruju. Zbog svetlosti, osećaja pripadanja civilizaciji, pogleda koji vam nestaje negde između vrha kupole i početka nebeskih visina koja nude utehu da posle kraja postoji sigurno nešto, nešto što podseća na Pantenon ili katedralu Svetog Petra. 





U Rim se može ići na hodočašće velikim umetnicima i njihovim delima. Svuda se može osetiti magija pokreta četkice velikih slikara, smisao za detalj besmrtnih skulptora i modernih digital dizajnera. Svi oni ravnopravno „gospodare” ovim gradom i dopunjuju se kroz boje, oblike dajući mu jedan ton beskompromisnog umetničkog epicentra Evrope.









Progovoriti o duši grada znači upoznati njegove ulice, trgove, noćne šetače pored Tibra, pronaći mesto za izlaske i zalaske sunca, krovove i potkrovlja i videti Rim unutrašnjim pogledom istorije civilizacije i osetiti svevremenost u putovanju i postojanju. 

Monday, May 25, 2015

Filmovanje ovih dana


A romantic comedy about Love, Fate and other Delicacies.

Markus Lundl: Elle me permet d'être la meilleure version de moi même. (Sa njom se osećam kao najbolja verzija sebe.)


*

Samba – Ples sa životom u imigraciji
(od reditelja „The Intouchables”)

http://www.gaumont.fr/fr/film/Samba.html


*

Lov na losose u Jemenu


A visionary sheik believes his passion for the peaceful pastime of salmon fishing can enrich the lives of his people, and he dreams of bringing the sport to the not so fish-friendly desert. Willing to spare no expense, he instructs his representative to turn the dream into reality.

Sheikh Muhammed: To faith and fish.
Dr. Alfred Jones: And science.

Dr. Alfred Jones: I don't know anyone that goes to church anymore.
Harriet: I don't think I do.
Dr. Alfred Jones: On Sundays we go to Tesco's.





Saturday, May 16, 2015

Šta je stvarno važno?

Recimo da se zoveš Nemanja, da imaš 13 godina i da ideš u šesto jedan....I onda se obučeš u Mesijev dres i totalno si Mesi. I nije ti važno da imaš mnogo para nego da budeš prvi. U školskom krosu, recimo. Pa trčiš svom snagom i pobediš. Pa budeš mnogo važan kad prođeš kroz cilj i ne osvrćeš se i pocrvene ti obrazi jer imaš svetao ten i jer ti se još uvek sve vidi na licu. I u očima. I u brcima koji se smeju iako se ti nećkaš i imaš stav "ma nije to ništa." Pa dođeš da se zagrliš sa profesorkom srpskog, ali joj prvo junački pružiš ruku i čekaš da te ona zagrli jer se stidiš što je tako mnogo voliš i što si prvi. Zato što nije lako biti prvi i nije lako biti šampion. Posle gledate druge drugare, a tebi je u ušima još huk vetra od trke i tesno ti je u grudima i patikama i na svetu. Pa skačeš i bodriš starije drugare. I navijaš da i drugi uspeju. Da se zajedno radujete. Počinje kiša, ali ti hoćeš da pokisneš. Zato što šta je prvi pljusak u odnosu na pobedu u krosu. Kiša se zaboravi, a pobeda ostaje. I sjaj u očima. I tamo neki zagrljaji.
 .....

Profesorka nije sigurna šta se desi kasnije. Kasnije nastaju ovakve pesme "Hladnog piva". Ali zato mi slušamo njihove pesme u šestom razredu i vaspitavamo se da nikad ne zaboravimo na huk, sjaj i male pobede. Zato što većih pobeda od ovakvih u životu nema.

...

MESSI 

"Moram te pitat jer te volim jako , nisam gej, ne bi te tako štapom 
Ali gdje si našo tu uštogljenu snašu, koja ne kuži zajebanciju našu

Hiperkorektan ko Josipović Ivo, naručuješ samo malo pivo 
Što duže te gledam više vjerujem, da to i nisi ti već neki alien

Koji ti ušo u bulju dok si buljio u nju 
I mic po mic sjebo centar za vic

Ona te dribla ko Messi 
Mašeš repom ko Lesi
Reci mi gdje smo tu mi

Moram te pitat jer te volim jako , nisam gej, ne bi te tako štapom 
Ali gdje si našo tu uštogljenu snašu, koja ne kuži zajebanciju našu

Kužim godine stisle, i snove pokisle, sve duge veze na kraju bezveze
Pa sada pod pritiskom okoline, koristiš prvo lice množine

Mi ćemo ovo, mi ćemo ono 
Mi planiramo, upravo biramo
Mi ćemo ovo, mi ćemo ono

Ona te dribla ko Messi 
Mašeš repom ko Lesi
Reci mi gdje smo tu mi."
Messi

Sunday, May 10, 2015

Virtuelno stvarno

Sanjala sam noćas jednu drugaricu koju jedva poznajem. Videla sam je uživo jednom, a virtuelno se srećemo svakog dana. Dok je nisam upoznala, nisam verovala da postoji neko takav.Od čelika i perja. Od limuna, meda i pelina.U snu smo pile kafu.Ali sto nije bio sličan nijednom retro style blogu na koji obe odlepimo. Bio je običan, drveni.Neulepšan. Bez tufna i mašni. Sirovo braon i surovo tvrd. Baš kao i šolje. Duboke, zelene, sa nes kafom.I san je trajao celu noć. Kafa za noć. Razgovor za zauvek. Ne sećam se šta je pričala. Znam da je imala naočare.I znam da je rekla da treba da upišem doktorske studije.Nedovršene ambicije. Želja za samodokazivanjem.Želja da se ne odraste. Želja da se ostane večiti student. Ego, sujeta. Glad za više(m). To su mi asocijacije. I tako... možda je to zato što me asocira na jagode (njen rodni grad), na duhovno plavu, na srodnost sa nepoznatima koju sam negde u međuvremenu izgubila, na život u priči, na Pavićev intertekst i princezu Ateh, na neprihvatanje kompromisa u životu, na plivanje, na rečnike i reči, na jezik satkan od sopstvenih pravila i leksike koja samo nama zamaštanima znači. A san.. kao neko nepročitano pismo, nikad istipkan mejl u prstima, san kao odsustvo budnosti u ovom i bivanje u nekom drugom svetu. A možda moj san živi samo 20km od mene jer ko zna gde oko nas postoje svetovi.