Ljuštim mandarine jer je došla zima u svim svojim oblicima i ponekad kad pogledam kroz prozor čini mi se da je baš čudno što je toliko hladno a nema snega. Zato slušam bossanovu. "baby wont u come over...."
juče sam onako baš propisno prsla jer sam shvatila da imam toliko knjiga u sobi da uopšte više ne mogu da se snađem i da više ne mogu ni da mislim u takvom neredu i haosu i da moram nešto da menjam. i krenulo je. morala sam da iselim mnogo knjiga iz svog ormana. u maminu sobu, sva sreća, pored moje. nije daleko,ali ipak trebalo mi je dve svetlosne godine da se odlučim. kad god selim negde knjige čini mi se kao da se sele neki ljudi iz mog života. No, sad sam ponovo prodisala. I ove knjige koje su ostale su nekako dobile novi oblik, barem u mojoj glavi, sad su slobodnije. Sad sve znam gde mi je. Dobro, skoro sve. Osećam se kao da ponovo vraćam kontrolu nad svojim prostorom i životom. Pre nekog vremena sam bila zatrpana stranicama, papirima, rečima pre svega (onim napisanim, izgovorenim i prećutanim pa zapisanim ili ne zapisanim, ali pre svega bujicama misli), zatim i osećanjima, zagubila sam se u pitanjima i odgovorima, sve je to bilo previše za mene, procesor jednostavno nije bio podešen na takve frekvencije i sve se raspalo. Raspala se ja iznutra, po ko zna koji put. I po zna koji put videla da nije strašno. Tj. jeste,ali sve prođe. I ne, to nije nikakva uteha. Ali stvarno prođe. Svima nešto smeta ova kiša,a ja se zaljubila po kiši. I nije mi žao što sam pokisla. Volim da se vozim sa njim po gradu.Volim što ćutimo na istom jeziku i što se razumemo,a nismo mentalni blizanci. Baš nismo.Skroz smo različite, odvojene, samostalne ličnosti. nikad mi se pre to nije desilo, da neko bude toliko drugačiji od mene a da me neko tako razume. Baš na taj, jedini pravi /mogući način. I to kad ćutim. I sad vežbam. Da ga slušam.I kad priča i kad ćuti.I vežbam toleranciju, mada mislim da mi ne ide. Uvek će postojati taj jedan deo mene koji neće biti zaista sposoban na kompromise. On kaže da je to zato što sam bila puno puta povređivana,ali ja mislim da je to jer imam slab EQ. Možda sam još uvek nezrela.Malo se plašim zbog toga, užasno se lako zatvorim. Mada, ni sa kim nisam bila toliko ja. I tako, mislim ne pravim sa njim onoliko drame i buke kao što sam ranije radila. Nekako sam sabrana i tiha, pa mi je čudno. Ali mi je udobrno.
in the corner of my mind.... htela sam jutros da se probudim u njegovoj pidžami
htela sam da popijem kapućino u njegovoj sobi
i da ostanem tu celog dana ali nije se moglo.
umesto toga crtala sam sunca na marginama i držala nekoj deci časove. i pokušavala da im kažem zašto je nešto važno. i tek kad zaista pokušaš da kažeš neke stvari naglas vidiš kako je u stavri neke stvari teško objasniti.i to da moje važno nije i njihovo važno, možda. i još nešto, lakše mi je da predajem gramatiku nego književnost. da, to je paradoks jer ja mnogo više volim književnost. Inače, mnogo mi se čita nešto novo od Valjarevića. I eto baš tad mi On pošalje Nikolin blog i eto, jedan novi vid čitanja i učitavanja Sebe u V. pesme je tu. svidja mi se, bash. idem da pravim shejk sa plazmom.... ne mrdam ovih dana. ispod ćebeta je najlepše. sa Njim, naravno. jedna lenja nedelja..... urbana cica ne lakira nokte, ne šminka se i ne ide u provod. provod dolaz kod nje. e da umalo da zaboravim, imam nove blogerice koje čitam iz različitih razloga.
http://7-recenica-dnevno-svakodnevno.blogspot.com/ http://urbanamacka.blogspot.com/ enjoy...
No comments:
Post a Comment