Juli u novembru

Čitam Lalića  ponovo posle dugo vremena....


Nikad samlji

Nikad samlji nego krajem jula
Kada je letu pedalj do zenita,
A hlorofilu aršin do rasula
U metastazi žutila i ruja,

Tamnije kada zelene su boje
U vrtovima, a strnjika suva,
Tamnija onda amplituda bruja
Vetra što obnoć u vremenu duva.

Nikad samlji nego krajem jula,
Kad sve je, misliš, na dohvatu: čula
Oštra ko nož još topao od točka

Brusača, ali bitno nedostaje:
Anđela koga slutiš nećeš sresti,
A vazduh trudan je od blagovesti.

Ivan V. Lalić

fearless

Blurovano mi je u glavi,a još više u srcu. Čini mi se da teško prihvatam nove početke. Izaći iz zone sopstvene udobnosti, suočiti se sa strahovima, disati, disati, ma šta da se događa. Sunce jeste dovoljan razlog, voda jeste dovoljna inspiracija.
Plašim se svih početaka i još više svih krajeva koji me čekaju na putu.

otvoreno pismo

"Jutro je osvanulo u Beogradu. Popodne, drugari, Sava...a iza mene kilometri.

Promenila sam se. Neke stvari me manje dotiču. Neki ljudi me ne dotiču uopšte. Nemam više želju da se nađem svakom i spasem ceo svet. Drugačije trošim svoje vreme. Pročitala sam tri knjige na moru. Mentalno sam ostala na nogama. Srećko je bio srećan što sam se vratila. Postao je maza. Nema tih para na svetu koje bi mogle da plate buđenje ujutru, češkanje i rastezanje. Bezuslovna privrženost i ljubav od živog stvora koji nije čovek. Bar ne ume da se pretvara. Neki prijatelji su nestali. Godinama su dolazili u moj prostor kao u svoj, pričali svoje „probleme“, kritikovali moj život i smatrali ga ovakvim ili onakvim, bavili se sobom, dolazili kod mene da bi se bavili sobom i da bi se neko bavio njima... onda su odjednom nestali jer je „sa mnom počelo nešto da se dešava i postala sam negativna“. Nemam emociju prema tome, to je valjda ono najgore – kada neko ne može da vas povredi, znači da je izgubio sve kredite kod vas, kad vam je svejedno, znači da je precrtan. Takvih je nekoliko i moj život je lakši za toliko. Prijateljstvo postoji samo ako se zaliva. Ako ga zaliva uvek ista strana, u nekom trenutku se umori, spusti kanticu na zemlju i prijateljstvo uvene. Svaki put je onaj koji nikad nije zalivao, ubeđen da je baš on dao sve od sebe...to je zato što je samo sebe i slušao, samo sebe video, sve radio samo zbog sebe. Negde napolju postoje i drugi ljudi. Ima toliko stvari o kojima ne znam ništa i to ne smem da zaboravim. Želim da naučim svašta, želim da vidim još puno toga. Još neka ostrva, hladna i topla... Ima toliko toga. Za početak sam konkurisala za nekoliko izložbi za sledeću godinu. Neka upali bar jedna, biće super ;)"

 preuzeto sa sa shtikla.blogspot.com

Ono sto pokusavam sad

Ti neces za ceo svoj zivot...

ili
ne mogu da verujem:

da se ponavljaju lica
da zivimo iste drame
da su devedesete blizu
da opet zelim da se napijem do smrti
zbog jedne tako beznachajne sitnice
kao shto je bag u tudjim koordinatnim sistemima emocija.
imam slowmotion u glavi
ali ipak
danas znam
kako je jebeno dobro
biti ja.

Sidewalls

After all, you can always open a little window in your side wall (medianera) to let a ray of sunshine into your life.

za moje male katastrofe

Dva oblika nesanice

Dva oblika nesanice

"Sta je nesanica?
Pitanje je retoricko; odvec dobro znam odgovor.
To je strahovati i brojati u gluvo doba surove neminovne otkucaje, to je pokusavati, sa bezuspesnom vradzbinom, ravnomerno disanje, to je tezina tela koje se naglo prevrce na drugi bok, to je stiskati ocne kapke, to je stanje slicno groznici i koje svakako nije java, to je izgovarati odlomke paragrafa procitanih pre mnogo godina, to je znati da ste krivi sto ste budni dok drugi spavaju, to je hteti uroniti u san a ne moci uroniti u san, to je uzas biti i nastavljati da budete, to je sumnjiva zora.
Sta je dugovecnost?
To je uzas biti u ljudskom telu cije se sposobnosti smanjuju, to je nesanica koja se meri desetinama dana, a ne celicnim kazaljkama, to je teret mora i piramida, drevnih biblioteka i dinastija, zora koje je video Adam, to je znati da sam osudjen na svoju put, svoj mrski glas, svoje ime, na naviku secanja, spanski jezik, kojim ne umem da baratam, na ceznju za latinskim, koji ne znam, to je zeleti da utonem u smrt i ne moci utonuti u smrt, i nastaviti da budem."

Borhes

strah

Karenjina ws. Natasha Rostova ws. Lu Salome...

plasi me kad pomislim da ima nesto od njih tri u meni.
lazem. sa tim sam navikla da zivim.
plasim se da ne zavrsim kao bilo koja od njih tri.
plasim se da u stvari ne znam tachno ko sam i shta zelim.
verujem u boga,ali verujem i u djavola.

istina

u decembru...
"One koje je najteže voleti, njima je ljubav najpotrebnija."

filmske scene

na pola puta

"Pre svega, spoznao sam zashto je tako malo dobrih strelaca; bila je to veshtina koja se uchila daleko duzhe od svih drugih. Ne zato shto je to neko predvidjao planom, vec zato shto se brzhe nije moglo napredovati. Zato je mnogo njih posle izvesnog vremena gubilo strpljenje ili zhelju da se lukom i dalje bavi. A upravo tu, na pola puta gde su svi odustajali, ja sam shvatio da je rech o uchenju bez kraja. I umesto da se obeshrabrim, sticao sam snagu da nastavim sa vezhbom. Taj nevidljivi kraj saznavanju postao je toliki izazov da sam se sa ubitachnom upornoshcu tek tada bacio na izuchavanje... "
V. Bajac, "Knjga o bambusu"

Problemi

Problemi
ned - 29.03.2009, objavio niko 29. mart 2009 22:21:14
Da ti prvo kažem, meni uopšte nije problem što si ti kreten.

Ja sam to prihvatio, shvatio, razumeo vremenom i sa tim živim, to varim i gutam kada treba da se proguta sve radi nekog normalnog odnosa medju nama, pokušavajući da dve bezgranično udaljene tačke jedne prave dovedem na daljinu vidljivu našim očima.

Iznova i iznova,stasavam,učim,postajem veštiji u toj magiji i iznova i iznova padam na nekim novim, težim ispitima sa kojima se još nisam susreo, dobro podmetnutim nogama i trikovima. Ali mi ni ne pada teško, jer znam da ću sledeci put stići dalje, biti bolji, umeti više. Jer znam da ću sledećeg puta te dve tačke koje strmoglavo jure u suprotnim pravcima, i bez tvoje potrebne volje, barem makar i samo za trenutak vremena, dovesti za jedan nevidljivi pedalj bliđe.

Da ti na kraju samo kažem, meni uopšte nije problem što si ti kreten, mada mi je iskreno i uopšte ne malo žao.

Moj problem nastaje onda kada počneš da praviš kretena od mene.

sa:http://niko.mojblog.rs/p-problemi/152332.html

you are an idiot

kad nechija poruka izazove povishenu sedimentaciju u krvi...

"Vremenom ćeš navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol."
M.P.