nesto kao odluka, Second Life

jedan od moguccih, nista manje stvaran(:

"......... Neke opšte stvari su upravo to jer su istinite. Smejte se iskreno i ne podsmehujte se. Nadjite razlog za smeh i onda kada baš nemate nikakvog razloga za to. Teško je, ja to odlično znam, imala sam razloga ne da se ne smejem nego više nikad to da ne uradim. I onda bih kukala ljudima, pričala im, pitala ih, tražeći od njih savet, pojačnjenje, razumevanje, pažnju, potvrdu, njihova iskustva, i opet pojašnjenja, pojma nemam.Od svih muka još tako stvaram sebi nove, jer me je posle još i sramota što ne ćutim i dostojanstveno prolazim kroz neke stvari, u samoći i tišini (kojih mi je malo dosta, ali nikad sasvim dosta), i onda prebacujem sebi što nisam dostojanstvena kao drugi, nego svi moraju da znaju da me nešto muči. Ali, to su dva principa, dva tipova ljudi, to je samo jedna u nizu manifestacija osobina koje imamo, i tu niko nije bolji ili gori. Nemam neki poseban savet. Ako vas nešto boli a to ne prolazi, možda nikad ni neće proći, bar je tako sa mnom, ja sam u nekim stvarima trajna, neuništiva. Ali, onda stvarate paralelni svet, privid da je život normalan, kako bi bilo da ste normalni, nešto kao Second Life. Možda se ta dva sveta susretnu, možda ne. Možda vas ovaj sjebani svet trajnog bola sjebe i uništi na kraju, možda se budete kajali što ste ga zakopavali, ali sve su to pretpostavke.Morate da se smejete i osmehujete i da mislite dobro. Iskreni osmesi zaista leče. Nađite razlog u sebi."

sa:
http://loveless.mojblog.rs/