Sanjam

"Ponekad sanjam predele koje nisam video, a odnekud ih znam 
Sanjam tiha blagozelena prostranstva bez puteva i ljudi, visije oble i meke kao džinovske mahovine, sanjam ih, kao da letim nad njima, neke polegle bezvrhe bregove koji se graniče sa nedogledom, i na koje se iz ravnice moraš penjati, a sa planine silaziti do njih

Prelistao sam silne knjige nadajući se da će Tajna samo zasjati među stranicama, kao presovani listak staniola, prelistao sam silne oblake, grickajući onu sladunjavu travku koja raste jedino u podnožju Mladosti, slušao sam šta zbore Pametni, poturao ogledalce pred Opsenare, loveći Rešenje u njihovim obrnutim likovima, a onda sam preplivao čak na drugu obalu Čekanja, i tek otud video da su crkve mudrosti tamo odakle dolazim... Srećom njihovi vrhovi dizali su se iznad šume vremena dovoljno visoko da se po njima dalje orijentišem...
Godinama sam Mudrace lakomisleno tražio po izgledu, po dugim noktima, ili sedim bradama, a oni su mi, prerušeni u piljarice i kočijaše, još odavno negde usput došapnuli tri najveće mudrosti sveta... 
Samo da smo mi živi i zdravi. 
Sve u svoje vreme. 
Jesi ili nisi? 
Ponekad je najteže raditi nesto Lako i najkomplikovanije shvatiti nešto Jednostavno."
(" Dodir svile" )

 Đorđe Balašević

Fali mi igra vetrova

Direktno do kaldrme

Ovaj film me je vratio direktno do kaldrme gimnazije i teen vremena. Volim kad mi se tako završi veče. 

samoObičneStvari

Prolećni krug po Beogradu & nas dvoje. Crveno na semaforu je ove sezone opet ql. I ništa nam više ne treba. 

Selidba duše

Treba biti budan u aprilskim noćima
kad se zvezde rasprskavaju u želje i pupoljke
u ulici lipa.
Poruke trava donose svici i loši snovi
(njih spiram jutarnjom rosom)
i ja znam da se uskoro selim.
Jedno tako mogu da zamislim dane sunca.

daljine u vremenu

Svi ukusi su mi se pomešali i jedino što znam je da ne znaš šta ti neko misli. Mislim da je to na Himalajima & sl. mestima drugačije. Tamo pririnač ima ukus pirinča, a mleko je mleko. Nema tu neke filozofije.
A onda sam sinoc otišla na koncert:

"Preko rijeke i planine
putujemo u daljine
Tragove smo ostavili
tamo gdje smo nekad bili
Nasa srca, nasa tijela
vatra, voda, zrak i zemlja
Sva su nasa tajna znanja
materijal recikliranja

Sve kad nestane
samo mijenja se
nista nije zauvijek
i zauvijek je sve
Stari razlozi
tvoji mirisi
Sve se jednom mora vratiti."
Jinx

Tired

Лозана

"Моја баба
чије је старинско име мирисало
на винову лозу 
и младо вино из њеног завичаја 
била је прави следбеник стоичара
(за које сигурно није ни знала)

никада запевала
камоли заплакала
примала ударце
као миловање

И само је понекад
кришом од деде
пушила у дворишту
испод трешњевих грана

У позним деведесетим
читала Ану Карењину
с два пара наочара

А онда нам је једне вечери
уочи Петровдана
лежећи испод перјаног јоргана 
крај наткасне пуне наполитанки
и црквених календара
рекла неупитана готово насмејана
као да одлази с неког славља
БИЛО МИ ЈЕ ЛЕПО С ВАМА

И окренула се на другу страну."

....
Јасмина Нешковић
БЕОГРАДСКИ КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
година IX / бр. 30 / март 2013.

Čekanje

"Šta sam čekala? Da se desi čudo. Nema čuda.
Možda ih ima, ali to nikada ne budu ona koja smo tako željno čekali.
Sve uvek bude drugačije.
Možda se neće vratit rode, možda će se vratit neke druge ptice,
a mi ih nećemo primetit jer čekamo rode."

(Vratiće se rode)
Mala princeza

Hope(less)

"Preporod se ne dešava kad čovek hoće, nego onda kad njemu dodje. I možeš samo da uskočiš u voz, da se posle ne kaješ. Njegova dobrobit se ne može sagledati unapred. Postoji samo reč za ono što se oseća da se dešava i podje se za njom, pusti se da tok nosi. Na nebu se loši uticaji razmile kojekuda, ostanu samo oni dobri. Sve ti ide u prilog. Čak i kad nije dobro, znaš da će biti dobro. "

Silija

"Koliko god da nam zvezde nisu naklonjene moramo znati da su to samo zvezde i da se pre ili kasnije moraju ugasiti. Dakle, zvezde se gase, a svemir ostaje. On je beskonačan, nema kraja. Zar nam to ne govori da su naše mogućnosti neograničene, baš kao vasiona?"
Iz magazina "Vodic za zivot"

Tačkasto, pa na štrafte i kvadratiće.
Tako. Pa krug po Dorćolu, pa škljocškljoc. Insta(n)gram. Blue cheese bolje nego blue skin.
Onda pešice do nekih novih delova sebe za koje niste znali da postoje.
I pisanje nekih ličnih "Vodiča za život" koji ne izlaze na trafici.
Pa red kuvanog vina s prijateljima jer volite da preterujete u svemu, a naročito u ljubavi.
Umreti od patetike i nije tako loša stvar.
A onda pravac po nove čizme ili pantalone ili misli.
Pa proguglati neke dobre poslove i poslati u etar priču o sebi i svojim (ne)sposbnostima po ko zna koji put.
I nabaviti neku stvarno dobru aplikaciju za planiranje događaja.

I naravno ispalnirati šest meseci unapred putovanje, čisto da biste imali čemu da se radujete.

Gift

The Uses of Sorrow
(In my sleep I dreamed this poem)

Someone I loved once gave me
a box full of darkness.

It took me years to understand
that this, too, was a gift.

(Mary Oliver)

special thanx to my Ella.