Bez plana i planera 2016. je doputovala na sve meridijane i uporednike, prevalivši tolike eone vremena i prostora ne bi li nas pronašla baš tu gde smo se zatekli i donela nam 365 lekcija, (ne)obaveznih obaveza, razlika u mišljenjima, jeziku i hodočašćima, želja, izgubljenonađenih prijateljstava, ljubavi, ushićenja, bolesti srca i duše i svih onih nemira iz kojih izlazimo promenjeni do neprepoznavanja. A opet tako svoji i ničiji.
Kad već nova godina mora da dođe, neka onda bude na plaži, a umesto muzike bečke filharmonije slušajte talase Azurne obale jer Mediteran se tajno došaptava sa nebom, a ono zna šta mi želimo i pre nego što pomislimo. Zato treba ići u Nicu ako želiš da budeš u dosluhu sa samim sobom. Tamo putovati, voziti se tramvajem-spejsšatlom i radovati se. Pa ako ničemu drugom onda zato što si živ i što možeš Mediteran peške da pređeš. Kakav bolji razlog ti uostalom treba?
Kad već nova godina mora da dođe, neka onda bude na plaži, a umesto muzike bečke filharmonije slušajte talase Azurne obale jer Mediteran se tajno došaptava sa nebom, a ono zna šta mi želimo i pre nego što pomislimo. Zato treba ići u Nicu ako želiš da budeš u dosluhu sa samim sobom. Tamo putovati, voziti se tramvajem-spejsšatlom i radovati se. Pa ako ničemu drugom onda zato što si živ i što možeš Mediteran peške da pređeš. Kakav bolji razlog ti uostalom treba?
No comments:
Post a Comment