sunset hug

Dok prelazim most osecam blagi grch u stomaku, neki chvoric u predelu izmedju grudi i stomaka se stezhe, volim Beograd i posle dva dana mi već opasno nedostaje. Nedostaje mi i ona, sa kojom idem da se vidim, prošlo je, koliko, nedelju-dve, ne znam, možda. Ona je od onih ljudi koji mi uvek nedostaju,a za koje znam da su tu, ma koliko kilometara bili daleko. Autobus klizi, ulivamo se u reke drugih ljudi, spori smo,ali valjda je to ok, zvuci uopšte ne dopiru do mene, čujem samo muziku i sopstvene misli.

Sedimo u ulici Kralja Petra, mhm, da, naravno da ne idemo u kafanicu nego u "Coffe Dream", ne, ne, "C.D" je čista klasika, ne zanima me, sećaš se naših "petkova", mislim da je posle vežbi iz romantizma kod Nenada.Zanima me suštiski da li se promenila, hoće li naručiti moku, ne, pije limunadu,a ja ne pijem nes nego guaranu. Ma da, porasla je, baš je porasla i ona i kosa joj je porasla, čoveče, ali i dalje je dete, znam, znam, vragolast osmeh i oči koje se smeju, baš zato je volim.
Osećam kao da smo zajedno preživele tri svetska rata, kao neki ratni veterani smo. Pričamo o svemu,ali bukvalno. I kako mama, i kako Minja i šta ima novo sa Goranom. Važan joj je, znam da jeste, zaljubila se u ono dobro u njemu. Priča mi da hoće da ide na proleće u Istambul,oduvek je bila fascinirana Orijentom, naravno da treba da odeš,ali ja bih u Budimpeštu, da, da, T.jesam, ja sam razmažena najstrašnije. Kad se dugo ne vidimo ona jako brzo priča.Ovaj put je ne slušam, gledam zalazak, sunce sporo zalazi iza Crkve, nebo je jedan veliki notni sistem po kome On svira, plače mi se, mnogo mi se plače i hoću da je prekinem, da joj kažem to,ali ne znam zašto, ne mogu da objasnim, znam da je to zbog neke naprsline koju obe imamo na levoj strani. To je onaj trenutak kad znaš da nepovratno dolazi noć iako je sve toliko svetlo i puno života oko tebe.Žao mi je što nisam ponela fotić da zabeležim trenutak,ali ipak bolje je ovako. Dan koji nije imao sunca, dobio je jedan magičan zalazak.

Dok se vraćamo kažem joj da je i sa mnom i sa njom eto ispalo sve ok. Mislim da reče da dolazi za neki vikend kod mene.:D

*

inache slusham ovih dana Josipu Lisac koja kazhe:
"Zivot je samo most
On je moj, on je moj
sretna sam


Dao mi je tvoje oci i osmijeh tvoj
dao mi je tebe, osjecam te tu
srecu koja traje i jos se ponavlja
ljubav sto se ne zaboravlja
vrijeme koje tece u mom sjecanju

To sto imas danas cvrsto zagrli
mozda vec sutra ces to izgubiti
nestat ce skupa s kisnim kapima
kao pijesak medju prstima
zato svoje srce uvijek slusaj ti

On je moj, samo moj



Zivot mi ponekad mnogo daruje
cak i kad zlo u njemu caruje
jedan je i ja ga ne dam
sretna sam

Zivot moj je samo most
preko kojeg treba proc'
palim luc, gubi se dan
novi mrak, nova noc

On je moj, samo moj..."
http://www.youtube.com/watch?v=Cj8VzyNtoM8&feature=related

&

Zivim po svome:
http://www.youtube.com/watch?v=ZQOUbBYogHA