Ethernal Sunshine

Mnoge smo i mnogo voljeli...

and found in The Word

"I read once that the ancient Egyptians had fifty words for sand & the Eskimos had a hundred words for snow. I wish I had a thousand words for love, but all that comes to mind is the way you move against me while you sleep & there are no words for that."

~Brian Andreas (StoryPeople)

Lost

ronjenje na dah

".........Mnogo čuvenih ljudi je kroz istoriju dokazivalo kakav zapravo potencijal ima ljudski organizam, istraživali su ga neprestano spuštajući se u dubine okeana dokazajući da su granice ipak tamo gde ih vi sami postavite. Jedan od takvih je i pionir ronjenja na dah po kome je čuveno Besonovo Veliko plavetnilo i snimljen, Jacques Mayol. Mayol je smatrao da koristeći tehnike opuštanja, relaksacije i meditacije možemo sopstveno stanje svesti da dovedemo na vrhunac. Kada to dostignete počinjete da shvatate koliko ustvari možete, i da granice nisu tamo gde ih trenutno vidite, u bilo kom smislu te reči.
“Upravo i mi to radimo. Pokušavamo da se što više opustimo, smanjimo otkucaje srca što je više moguće i krenemo da klizimo kroz vodu i kroz sebe same. Onda sve to prenosimo i na sam život, na onaj ispravan način. Ronjenje na dah je naš način života. Ljudima je veoma čudno, ali istovremeno i veoma impresivno, kada im kažemo da neki od nas rone 50, 60, 70 metara u dubinu samo jednim udahom. "
@B92

impresivno meni. volela bh da nauchim.

sunset hug

Dok prelazim most osecam blagi grch u stomaku, neki chvoric u predelu izmedju grudi i stomaka se stezhe, volim Beograd i posle dva dana mi već opasno nedostaje. Nedostaje mi i ona, sa kojom idem da se vidim, prošlo je, koliko, nedelju-dve, ne znam, možda. Ona je od onih ljudi koji mi uvek nedostaju,a za koje znam da su tu, ma koliko kilometara bili daleko. Autobus klizi, ulivamo se u reke drugih ljudi, spori smo,ali valjda je to ok, zvuci uopšte ne dopiru do mene, čujem samo muziku i sopstvene misli.

Sedimo u ulici Kralja Petra, mhm, da, naravno da ne idemo u kafanicu nego u "Coffe Dream", ne, ne, "C.D" je čista klasika, ne zanima me, sećaš se naših "petkova", mislim da je posle vežbi iz romantizma kod Nenada.Zanima me suštiski da li se promenila, hoće li naručiti moku, ne, pije limunadu,a ja ne pijem nes nego guaranu. Ma da, porasla je, baš je porasla i ona i kosa joj je porasla, čoveče, ali i dalje je dete, znam, znam, vragolast osmeh i oči koje se smeju, baš zato je volim.
Osećam kao da smo zajedno preživele tri svetska rata, kao neki ratni veterani smo. Pričamo o svemu,ali bukvalno. I kako mama, i kako Minja i šta ima novo sa Goranom. Važan joj je, znam da jeste, zaljubila se u ono dobro u njemu. Priča mi da hoće da ide na proleće u Istambul,oduvek je bila fascinirana Orijentom, naravno da treba da odeš,ali ja bih u Budimpeštu, da, da, T.jesam, ja sam razmažena najstrašnije. Kad se dugo ne vidimo ona jako brzo priča.Ovaj put je ne slušam, gledam zalazak, sunce sporo zalazi iza Crkve, nebo je jedan veliki notni sistem po kome On svira, plače mi se, mnogo mi se plače i hoću da je prekinem, da joj kažem to,ali ne znam zašto, ne mogu da objasnim, znam da je to zbog neke naprsline koju obe imamo na levoj strani. To je onaj trenutak kad znaš da nepovratno dolazi noć iako je sve toliko svetlo i puno života oko tebe.Žao mi je što nisam ponela fotić da zabeležim trenutak,ali ipak bolje je ovako. Dan koji nije imao sunca, dobio je jedan magičan zalazak.

Dok se vraćamo kažem joj da je i sa mnom i sa njom eto ispalo sve ok. Mislim da reče da dolazi za neki vikend kod mene.:D

*

inache slusham ovih dana Josipu Lisac koja kazhe:
"Zivot je samo most
On je moj, on je moj
sretna sam


Dao mi je tvoje oci i osmijeh tvoj
dao mi je tebe, osjecam te tu
srecu koja traje i jos se ponavlja
ljubav sto se ne zaboravlja
vrijeme koje tece u mom sjecanju

To sto imas danas cvrsto zagrli
mozda vec sutra ces to izgubiti
nestat ce skupa s kisnim kapima
kao pijesak medju prstima
zato svoje srce uvijek slusaj ti

On je moj, samo moj



Zivot mi ponekad mnogo daruje
cak i kad zlo u njemu caruje
jedan je i ja ga ne dam
sretna sam

Zivot moj je samo most
preko kojeg treba proc'
palim luc, gubi se dan
novi mrak, nova noc

On je moj, samo moj..."
http://www.youtube.com/watch?v=Cj8VzyNtoM8&feature=related

&

Zivim po svome:
http://www.youtube.com/watch?v=ZQOUbBYogHA

Geek Love:D

pogled kroz unutrasnji prozor, lenja nedelja....

Ljuštim mandarine jer je došla zima u svim svojim oblicima i ponekad kad pogledam kroz prozor čini mi se da je baš čudno što je toliko hladno a nema snega. Zato slušam bossanovu. "baby wont u come over...."

juče sam onako baš propisno prsla jer sam shvatila da imam toliko knjiga u sobi da uopšte više ne mogu da se snađem i da više ne mogu ni da mislim u takvom neredu i haosu i da moram nešto da menjam. i krenulo je. morala sam da iselim mnogo knjiga iz svog ormana. u maminu sobu, sva sreća, pored moje. nije daleko,ali ipak trebalo mi je dve svetlosne godine da se odlučim. kad god selim negde knjige čini mi se kao da se sele neki ljudi iz mog života. No, sad sam ponovo prodisala. I ove knjige koje su ostale su nekako dobile novi oblik, barem u mojoj glavi, sad su slobodnije. Sad sve znam gde mi je. Dobro, skoro sve. Osećam se kao da ponovo vraćam kontrolu nad svojim prostorom i životom. Pre nekog vremena sam bila zatrpana stranicama, papirima, rečima pre svega (onim napisanim, izgovorenim i prećutanim pa zapisanim ili ne zapisanim, ali pre svega bujicama misli), zatim i osećanjima, zagubila sam se u pitanjima i odgovorima, sve je to bilo previše za mene, procesor jednostavno nije bio podešen na takve frekvencije i sve se raspalo. Raspala se ja iznutra, po ko zna koji put. I po zna koji put videla da nije strašno. Tj. jeste,ali sve prođe. I ne, to nije nikakva uteha. Ali stvarno prođe. Svima nešto smeta ova kiša,a ja se zaljubila po kiši. I nije mi žao što sam pokisla. Volim da se vozim sa njim po gradu.Volim što ćutimo na istom jeziku i što se razumemo,a nismo mentalni blizanci. Baš nismo.Skroz smo različite, odvojene, samostalne ličnosti. nikad mi se pre to nije desilo, da neko bude toliko drugačiji od mene a da me neko tako razume. Baš na taj, jedini pravi /mogući način. I to kad ćutim. I sad vežbam. Da ga slušam.I kad priča i kad ćuti.I vežbam toleranciju, mada mislim da mi ne ide. Uvek će postojati taj jedan deo mene koji neće biti zaista sposoban na kompromise. On kaže da je to zato što sam bila puno puta povređivana,ali ja mislim da je to jer imam slab EQ. Možda sam još uvek nezrela.Malo se plašim zbog toga, užasno se lako zatvorim. Mada, ni sa kim nisam bila toliko ja. I tako, mislim ne pravim sa njim onoliko drame i buke kao što sam ranije radila. Nekako sam sabrana i tiha, pa mi je čudno. Ali mi je udobrno.


in the corner of my mind.... htela sam jutros da se probudim u njegovoj pidžami
htela sam da popijem kapućino u njegovoj sobi
i da ostanem tu celog dana ali nije se moglo.

umesto toga crtala sam sunca na marginama i držala nekoj deci časove. i pokušavala da im kažem zašto je nešto važno. i tek kad zaista pokušaš da kažeš neke stvari naglas vidiš kako je u stavri neke stvari teško objasniti.i to da moje važno nije i njihovo važno, možda. i još nešto, lakše mi je da predajem gramatiku nego književnost. da, to je paradoks jer ja mnogo više volim književnost. Inače, mnogo mi se čita nešto novo od Valjarevića. I eto baš tad mi On pošalje Nikolin blog i eto, jedan novi vid čitanja i učitavanja Sebe u V. pesme je tu. svidja mi se, bash. idem da pravim shejk sa plazmom.... ne mrdam ovih dana. ispod ćebeta je najlepše. sa Njim, naravno. jedna lenja nedelja..... urbana cica ne lakira nokte, ne šminka se i ne ide u provod. provod dolaz kod nje. e da umalo da zaboravim, imam nove blogerice koje čitam iz različitih razloga.

http://7-recenica-dnevno-svakodnevno.blogspot.com/ http://urbanamacka.blogspot.com/ enjoy...

Usamljenost

"Prosti brojevi su deljivi samo sa jedan i sa samim sobom.Zauzimaju svoje mesto u beskonačnom nizu prirodnih brojeva, stisnuti između prethodnog i sledećeg kao i svi ostali,ali uvek korak ispred njih.To su nepoverljivi i usamljeni brojevi i zato im se Matija divi. Poneki put pomisli kako su greškom dospeli u taj niz, kako su slučajno zarobljeni poput perlica u ogrlici.Ponekad, opet, posumnja da bi i oni voleli da budu kao i ostali, sasvim obični brojevi,ali im to iz nekog razloga ne uspeva......... Na predavanjima iz jednog predmeta na prvoj godini Matija je naučio da među prostim brojevima postoje neki koji su još više posebni.Matematičari ih nazivaju prosti blizanci, to su parovi prostih brojeva koji stoje sasvim blizu, gotovo jedan uz drugi, zato što između njih postoji jedan paran broj koji ih sprečava da se stvarno dodirnu.Brojevi kao što su 11 i 13,zatim 17 i 19,41 i 43.Ko ima strpljenja da nastavi da broji, otkriće da se ovi parovi kako niz odmiče, sve više proređuju.Naići će na sve izolovanije proste brojeve, izgubljene u tihom neujednačenom prostoru ispunjenom samo ciframa, mučiće ga teskoban predosećaj da su parovi na koje je do sad naišao samo puki slučaj, da im je stvarna sudbina da budu sami.A onda već spreman da odustane, kad izgubi volju da dalje broji, naleteće na još par blizanaca stisnutih jedan uz drugi.Među matematičarima vlada se uverenje da će se, koliko god da se broji uvek naići na još dva takva broja, iako niko ne može da kaže gde, dok ih neko ne otkrije.Matija je mislio da su on i Aliče upravo to, prosti blizanci, sami i izgubljeni, blizu jedno drugom.

....možda mu je bila draga zbog te nepokretne noge i zato što nije imala majku kao što ni on nije imao ženu,a sve praznine pomalo liče jedna na drugu. ....

tvrdoglavo se vezala za njega kao što se vezujemo za ono što nas povređuje.

.......

Otputovao je noćnim letom i ono malo besanih ljudi što su ga primetili sa zemlje videli su samo mali skup treperave svetlosti nalik sazvežđu koje putuje crnim, nepokretnim nebom.Niko nije podigao ruku da mahne, jer to rade samo deca. .... U vidokrugu se rađalo sunce....Činilo mu se da se sunce kreće brže nego danju, mogao je da primeti njegovu žurbu, kao da je htelo što pre da izađe......... Konačno, ogromna crvena lopta se odvojila od mora.Matija načas pomisli na kružno kretanje nebeskih tela i planeta, na sunce koje s veceri zalazi iza njegovih leđa, a ujutru izranja ispred njega.Svakog dana iz vode u vodu, bez obzira stoji li on tu i posmatra ga ili ne.To je čista mehanika, održavanje nivoa energije i ugaonog momenta, sile koje se uravnotežuju, pritisak centripetalnih i centrifugalnih sila, ništa drugo do putanja koja i ne može da bude drugačija."

Paulo Đordano, "Usamljenost prostih brojeva".

super ql:)

žmurim i žmirim u sunce znaš ono kad ti je toplo ispod kapaka i znaš da iza toga mora biti svetlost koja se još ne vidi od paučina svih onih dana kad mi nije stigla tvoja poruka i znaš imam novu maskaru i senku i novi stav i novi život i sad samo žmirim i lepo mi je u mojih 175cm i prvi put posle pet godina nisam te zvala da ti čestitam rođendan. i hani, zvala sam nekog drugog nekog do koga mi je stalo na drugačije načine neko sa kim sam stalno ispod ćebeta njegovih mekih osećanja sa kim se valjam prekrštenih nogu sa nekim ko me pusti da pobedim sa nekim kome sam važna u tri ujutru,ali hani pogodi i u tri popodne. malo sam umorna znaš, od svih popijenih kafa i neprospavanih noći, od neopranih sudova koje si ostavio i eto danas opet na levoj ruci imam tako odjednom ljubičastu modricu pored vene jer ko zna, možda ima još uvek pomalo tebe u mom krvotoku, možda te nisam preBolela ali sam na pola puta do, tako da ne brini, ja sam se preselila u novi supersonični kosmos i nećemo se sretati po haustorima i autobusima. možda ti samo malo svratim u snove po koji put. čisto da te nerviram.:D