na vishe frekvencija...zatvoreno zatvorena

Nema me ovih dana nigde a nikad nisam bila prisutnija. Ubacila sam se u jednu za mene novu priču i sad čučim i ne mičem se. A stalno hodam, pa sam sva u paradoksima. Važno je da sam dobro. Posle jedno dva milenijuma ja sam dobro. I onako, proučavam grčke tragedije i antičku knjeiževnost uopšte. Nekad mi se proteklih pet godina čine kao jedna velika tragedija sa svim mogućim elementima. I agon i hibris i tragički junak. Čini mi se sve više što kopam da sve manje znam.Moje levo može biti nečije desno, moja drugarica je pre neki dan napisala da je 1+1=11 , čitala sam da su nedavno otkrili još jednu novu zvezdu i otkrićima nikad kraja.Ja ne idem toliko daleko.Samo do škole u mom kraju.Tamo učim neku decu stvarima koje su važne.I čini mi se da se nekako menjam iznutra.Sva sam u pitanjima,ali nigde panike.Nema napregnutih misli, um je gotovo iznenađujuće prazan,nema šuma na srcu, pritisak i disanje su u nekakvoj harmoniji.i takva ja, sa stišanom svešću, idem po gradu.Ne sudaram se, ne gubim stvari, budim se rano pre sunca i puno pričam. A ništa ne kažem o sebi.No, čini mi se da je to dobro. Mislim na 3 frekvencije, ozbiljno. Udobno mi je u samoj sebi.Kasno noću umor mi se čini kao predigra za san. Jedino još što nikako sa snovima da se pomirim. Sanjam ponovo avion. i to kao da pada ispred mene, a neko mi kaže da to nije ništa jer se slomilo samo jedno krilo. Nema ničega lucidnog u tome. Ni pozitivnog, znam zbog osećaja.Prilično gorko..Zato se trudim da živim preko dana. U svim mogućim stvarnostima, na nekoliko nivoa energije. Hvatam krugove sunca u ogledalu. Mislim na reku i njene slojeve vode dok hodam. Možda sam i ja u nekom začuđujuće mirnom sloju. Između dva talasa.

Orijent ekspres, novo priteljstvo,smejem se....bumtras

samoj sebi.... položila sam ispit, još jedan u nizu, manje bitan. i sad još "malo".ali mislim da će to "malo" biti malo duže. neko ko mi je nekad bio mnogo drag rekao mi je za Nju da mnogo liči na mene.da skoro nije upoznao nekog ko je meni tako sličan. i upoznavale smo se nekako više puta,ali sad poslednji put na književnoj večeri i od onda se kuckamo ponekad na face-u. mladja je od mene mislim tri godine. i studira isto što i ja. i zvala me je na kafu da idemo juče. e sad...the thing about me.... ja sam izuzetno zatvorena. odnosno, mogu da pomognem šta god da treba,ali to je to. a ona nije baš htela da joj pomonem. nisu joj potrebne knjige, ima ih već dovoljno, snašla se. potrebni su joj neki odgovori.ali ti odgovori se ne tiču ni teorije ni istorije knježevnosti. pre se to može svesti na one male magične/iživotne mudrosti koje sakupljamo godinama kutijice u vidu srca, malih i velikih ožiljaka, rezova na koži, mali delići noćnih mora koji nas bude kasno u noć ili insomnije koje nam ne daju da spavamo. da li sam se zabavljala sa nekim kolegom sa faxa? nisam. jednostavno ne volim momke sa ff. not my cup of tea. osim možda jednog,ali njega ne poznajem.samo mi s vremena na vreme pusti porukicu.ali ne želim da ga upoznam.mislim da bi me to baš pocepalo. da li je dosadno biti duuuugo sa nekim u vezi? otkud znam, meni nije. ali to ne znači da nije zaista.samo meni nije.meni je potrebno mnogo vremena.za sve. pre svega da nekog dobro upoznam.i da me upozna. da li je bolje imati "bum tras" ljubav ili nekog "sa kim će da ti bude lepo"? e ja sam probala i jedno i drugo i ne znam opet. znam samo da sam od "bum tras" bila povređena i da će mi trebati tri života da se oporavim. kakve su kolege sa 08 grupe? e tu sam prsla od smeha! nesnađene, honey.nesnađene. oni ne znaju ni koja im knjiga treba ni zašto im treba, imaju duplo manje literature od nas pa zato imaju vremena da izdaju do kraja fakulteta izdaju tri zbirke pesama. da, da oni uvek malo probiju prosek od 8godina studiranja.žao mi je, morala sam. neko takav sa 08 grupe je slomio mojoj T.srce. i tako.hoće avanturu. da putuje u Portugaliju. i rekla mi je da je propustila rok zbog toga što je raskinula sa dečkom. i da je plakala u kaficu na "svaku pesmu". e tu je suštinska razlika. što se ja uvek "dobro" provedem.nema šanse da kažem da mi je loše zbog nečeg. sa mnom je provod uvek zagarantovan. kod desnog zvučnika. sa što glasnijom muzikom. mrak je rezervisan za mene i za blog. tako da,ne znam šta vam treba da čitate sve ove moje mrakove. valjda zato što s vremena na vreme uleti i poneki svitac. da li treba da napomenem da sam u najvećem crnjaku davala najteže ispite? i ne, nikad nisam propustila ni jedan rok.workaholic. kad sam dečku to ispričala rekao mi je kroz smeh "pa ti si profesionalac" ...:lolz. tako da smo baš različite. ona je otvoreno otvorena, ja sam zatvoreno zatvorena. to samo pokazuje kako taj moj neko ne poznaje dobro mene.a verovatno ni nju. i kako gleda pogrešno, ukalupljeno i bez distance. videćemo kako će da nam ide. sviđa mi se. njen haos, kreativnost, energija, zelena ogrlica i plave oči. i to što me je zagrlila kad smo se rastajale i što mi je rekla da joj se jako sviđam i da ćemo sledeći put duže da pričamo i da svašta ima da me pita. ali ne znam, da li je trebalo da imam spremne odgovore? da li neko ko je stariji tri godine od mene ima prave odgovre. šta su uopšte " pravi" odgovori? dont have it & dont want 2 have it. i love my "wrong" answers. procitala sam negde da deca kad misle pogreshno u stavri najbolje uche.istina je paradoksima. ili u "Dosijeu X": out there....":lolz. inače samo da znate da u novembru valjda ukidaju Orijetn ekspres. Ljudima više nisu potrebna spora putovanja.ili barem ne većini ljudi. tako da sam ja opet onaj prost broj. što se deli sa sobom ili sa nulom. no, smejem se, smejem seeee, slusam bebi dol. krv sreca suze i znoj..."bum tras" .... volim lazy sunday. i ovu kišu. ponekad.