"Kad je bio veoma mlad, želeo je da umre veoma rano, nije čak ni želeo da doživi trideset godina. Ali sad je želeo život. Tada su se u njegovoj glavi samo njihali interpunkcijski znaci sveta, ali sada su mu dolazile prve rečenice u kojima je svet nastupao. (...) Dugo nije znao ni u šta treba da veruje, pa čak ni da li je sramotno verovati u nešto. Sad je počeo da veruje samom sebi kad je nešto činio i govorio. Stekao je poverenje u samog sebe. (...)Uskoro ću napuniti trideset godina. Doći će taj dan, ali niko neće udariti u gong da to objavi. Ne, taj dan neće doći, on je već došao, sadržan je u svim danima ove godine koju je sa velikom mukom proživeo. S nestrpljenjem misli na budućnost, na posao i želi da ubrzo izađe kroz donju kapiju.... Kažem ti, ustani i idi! Nije ti slomljena nijedna koščica. "
"Trideset", I. Bahman
"Trideset", I. Bahman