„Čujem kako stavlja
ruku u bravu i osmehujem se, sve se u meni osmehuje. Volela bih da Bog, u svom
sećanju na mene, sačuva samo ovu moju sliku.
(...)
Taj uvod u dugi
preludijum slavljenja sparivanja dve žudnje, posle koga će bezuslovno jedno od
dva tela ostati usamljeno da se moli, a drugo postati nedostižni hram koji će
otići zauvek. ”
Sanja Domazet, „Fric”
