"Mnogo srećni i mnogo, premnogo bijedni, stajali smo nijemi, nepomični, stezali se i grlili ,a oko nas je treperila magla i šumio vetar."
"I duša se skupi da potajno, nečujno zagrca i propišti za danima punim svetlosti, mirisa i zelenila, za danima koji se nikad neće vratiti.
Svakog, svakog proleća."
Petar Kočić
kroz svetlost.....
