A Dream within a Dream - Oren Lavie

Life on Sunday

Poezija se daje slepim putnicima na autobuskim stanicama.
Poezija se daje onima koji su naučili da budu deca kad ih uplaši mrak
koji izgreva iz sad nekih tuđih očiju.

Poezija se daje kao nemušti odgovor onima koji žive
od ćutanja i umiru od neizgovorenih reči.

Poezija se daje tebi koji čitaš ovo u ledeno zimsko jutro
u kome se još niko nije dovoljno probudio da povredi
prvu belinu sveta.

Poezija se daje onima koji već dva milenijuma ne veruju
u moć molitve.

Poezija se otkriva svima koji veruju u magijsku moć davanja.

o (ne)mogucnosti dodira

"Роман о Хери и Леандру, та двострана песма у прози, чува у својим наизглед располућеним деловима с различитим ритмом, две приче о мушкарцу и жени који живе у разним временима. Она је привидно затворена у временској крлетки XX века, док он обитава, лутајући и градећи, на размеђи XVII у XVIII век. Али, њихова заједничка праповест много је старија и сеже у митске временске дубине, почивајући на античкој легенди о љубави и смрти Хере и Леандра.

Прича о Хери и Леандру је прича о непрекидном савлађивању препрека, не би ли се остварила апсолутна љубав. Тај Пралеандер, заљубивши се у Афродитину свештеницу Херу (Хероју, Херонеју), сваке ноћи је препливавао морски теснац између два копна, континента и света - између малоазијске стране Хелеспонта (данашњи Дарданели), с које је потицао, и европске стране, на којој је у једној кули живела Хера. Она би му у сумрак палила светиљку, а он би према том танком млазу светлости проналазио пут, пролазећи кроз опасне морске струје, до своје љубави. Али, једне олујне ноћи ветар је угасио Херин треперави пламичак, њен љубавник је у тами изгубио смер и утопио се, а она, када је у свитање опазила мртвог Леандра, бацила се у очајању у провалију. На оштрицама литица подно куле нађени су заједно, сједињени и у смрти.

У Павићевом роману читалац ће пронаћи сложене сплетове укрштаја различитих алузија, назнака и копчи с овом старом причом, али ће му се учинити као да му она главна, суштинска веза стално измиче. То је делимично тако јер је у роману изведена постмодерна реинтерпретација мита, међутим, што је важније, ни суштина не би била то што јесте да нам стално не измиче, јер је за њено спознање потребно уложити животни напор, па је и тада не досегнути, већ само окрзнути, као она птица с почетка текста.

Птица у полетању је од древних времена у сликарској вештини била симбол душе, а душа, та латинска анима, има везе с ваздухом, дахом, и ветром наравно.

Унутрашња страна ветра је роман о нашој унутрашњој страни; то је прича о души; прозна композиција о мушкарцу и жени и њиховим душама - мушкој и женској; о замени полова душе (ако душе уопште имају пол); повест о могућности и немогућности људских додира у времену и простору; песма о смрти, љубави, бесмртности - и о жудњи за целином.

Роман о Хери и Леандру назван је, између осталог, и андрогиним романом (проф. Миодраг Радовић). Према причи (или миту) о андрогину, који је забележен и у Платоновој Гозби, првобитна људска раса била је у стању праисконског савршенства и целовитости, јер су та бића у себи садржала сједињена оба принципа, мушки и женски, била су, дакле, на неки начин двополна. Самим тим ови праљуди поседовали су чудесно умножену моћ и енергију, сличну божанској, а пошто је она била хибрис богови су наумили да им снагу ослабе расецајући их на две половине, које су од тада па до сада, сећајући се магловито тог давног и првобитног, у стању сталног лутања и трагања не би ли се нашле и наново сјединиле. У филозофији, мистици и уметности постоје бројна тумачења и варијације ове приче о сећању на изгубљену узајамну припадност, али се сва она суштински своде на чежњу за остварењем апсолутног и потпуног бића путем љубави. Андрогинска прича је љубавна прича, а последњи циљ ероса у њој јесте остварење бесмртности.

...

Али, оно што спаја јунакињу и јунака романа, она суштаственост и целовитост - јесте смрт. Херин и Леандров једини стварни, могући и прави додир, њихово јединство, лежи у њиховим смртима, без обзира што су их они заменили, јер Хера умире Леандровом смрћу и представља реинкарнацију његове мушке душе, док Леандер присваја Херину смрт за своју. Уз то они путем тих реинкарнација живота, смрти и душа пливају кроз океан времена. Хера умире својом правом смрћу у прошлости, Леандер у будућности.

...
Међутим, до телесног, овоземаљског додира јунакиње и јунака, до такве љубави као врхунског остварења живота, не долази; мада се не искључује могућност да ће у будућности до тога доћи (паралелне линије се можда ипак у некој тачки сусрећу и спајају), али та прича се одвија у и ван страница романа, у машти, асоцијативности, жељи или стварности читаоца. "

J.M. "Pricha o dushi i telu"

voli me bez obzira na mene

da snove nismo primali stvarno....

znak

*
"Mi smo rođeni u znaku Skriveni u podznaku, oznaku piši po oblaku jesmo li upali u zamku ili smo u koraku od prvog dana kada svijetom poteklo je mlijeko majčino mi nešto značimo znamo mi koju stazu biramo kad zakoračimo jedni polete visoko preko one crvene planine u modre daljine od krvi, suza i od znoja bijele im se haljine drugi lutaju po mraku traže tajne prolaze, odlaze pa opet dolaze i bez kraja svaki zbraja pobjede i poraze..."