Wednesday, November 24, 2010
Saturday, November 13, 2010
so i san
" Dok te čekam u svojoj jedinoj i večnoj noći, po meni veju dani kao komadići pocepanog pisma. Sastavljam ih i sričem slovo po slovo tvoje ljubavne reči. Ali, pročitati malo šta mogu, jer ponekad se pojavi nepoznati rukopis i uz tvoje pismo zapadne komadić nekog drugog pisma, umeša se u moju noć neki tuđi dan i tuđe slovo. Čekam kada ćeš doći i kada pisma i dani više neće biti potrebni. I pitam se: da li će mi i tada pisati onaj drugi ili će biti i dalje noć? "
M. P.
Subscribe to:
Posts (Atom)