neke pustinje nikad ne pređemo.neke priče nastavljaju da žive još dugo u nama pošto su ispričane.neki kontinenti ostaju nedosanjani.neka neba se jednostavno ne razvedre.neke jednačine se ne reše.nekad je nemoguće naći zajednički imenitelj među ljudima. ponekad je vreme samo iskidano sećanje, komadić kruga ili hleba, put u nepoznatu ulicu, čekanje na autobus koji već nekoliko godina ne dolazi iz istog pravca.nepopijene kafe,čajevi,(ne)prospavane noći i dani koji su otekli nizvodno. nepovrat nije nešto loše. može da bude,ali samo ako ti tako odlučiš.nepovrat-pa to je već sad ovaj trenutak i onaj koji će doći. voda od kiše i neki papiri koji su se tu zatekli.eto to je sve. sve može biti ponovo i ne mora biti više nikad.neki vrhovi nisu za osvajanje.to me ne sprečava da se rodim svakog jutra u jednu drukčiju i novu sebe. svako laku noć nosi jedno dobro jutro. pa dobro (nam) jutro!
